Pitanje žena u cyber security oblasti može se posmatrati iz više uglova, ali je najupitniji onaj koji je na jednoj međunarodnoj konferenciji predstavila preduzetnica i influenserka Džej Frakland. I tako, pola veka posle Margaret Hamilton koja je napisala kod za Apollo Lunar Mission, na cyber konferenciji pričamo o tome kako žena i majka (to je valjda obavezno) mora da jasno kaže šta želi, da se ne plaši izazova, da kaže „da“ i izađe iz zone komfora i da dozvoli da je neko vodi za ruku. Kako za ruku, kad bi trebalo da su joj obe zauzete mišem, ploterom ili tastaturom, a ne varjačom i mobilnim telefonom, nemamo pojma.

Položaj žena u IT sektoru mnogo je bolji u odnosu na položaj žena u drugim privrednim oblastima, ali to ne znači da su ravnopravne s muškarcima. Iako čine skoro polovinu radne snage u Srbiji (prema podacima Saveta za regionalnu saradnju žene u STEM oblasti – matematike, inženjerstva, tehnologije i nauke  – čine 43 posto), žene u IT sektoru manje su plaćene od muškaraca (za 23 posto, da budemo precizni) i teže idu na upravljačke pozicije; i dalje se posmatraju kao buduće nositeljke porodičnog tereta, s ograničenjima radi odsustva zbog nege deteta, iako odavno skoro svi radimo online i te se razlike, zahvaljujući koroni, sve brže brišu. Polna perspektiva platformskog rada i dalje je nedovoljno proučavana tema, a u kontekstu Srbije i veoma važna jer je ova zemlja među vodećim zemljama sveta po broju platformskih radnika na 1.000 stanovnika. S druge strane, žene se zaista u porodici i društvu uče da biraju poslove vezane za javni sektor, jer su tamo plate manje, ali sigurnije, a mogućnost napredovanja nije važna jer plate nisu odlučujući faktor. S treće strane, one neočekivane, pandemija nam je ukinula klasično radno vreme i žene su sve svesnije toga da je prošlo vreme rada “od 9 do 17”, te je princip “sedi i ćuti” ostao u skladištu istorije. Ovaj trend viđen je na celom Zapadnom Balkanu, ali se razlikuju u dužini koraka kojima idu napred.

Kada se govori o osvešćivanju žena i njihovom osnaživanju za rad u IT sektoru, treba krenuti – od muškaraca. Oni, naime, moraju da nauče da su žene s njima u ravnopravnoj utakmici, da je njihov doprinos razvoju podjednako veliki i da su oni ti koji se kroz radionice i psihoanalize moraju uvežbati da koleginice posmatraju kroz naučnu, a ne sociološku ili, daleko bilo, seksualnu prizmu. Drugi faktor je podrška države, a treći  – saradnja struke i nauke s jedne strane, i medija i konsultanata za komunikaciju, koji će na pravi način “prevesti” jezik IT-jevaca u onaj koji razumeju obični građani. Tako će se podići nivo opšte digitalne kompetencije, povećati šansa da se prihvati stvarnost u kojoj je IKT sektor postao osnova opšteg obrazovanja, a time i preraspodeliti radna snaga, posebno ženska, u sektor koji se snažno razvija. S komunikacijom stiže i međusobno razumevanje, a da bi se to postiglo, potrebno je obučiti medijske radnike osnovnoj kompjuterskoj pismenosti, uz obuku od osnovne škole, ali i ubediti IKT sektor da se otvori prema javnosti, kako bi postao vidljiviji. Ovo je posebno izazovno za cyber security sektor koji po prirodi mora da čuva podatke, ali je zato važno obučiti medije kako da na pravi način postavljaju pitanja i prenesu glavne značajke svake teme ponaosob.