Kompanije u Srbiji dugo su verovale da se hakerski napadi na unutra\u0161nje sisteme doga\u0111aju nekom drugom. A onda je svet, i to onaj dipvebovski, zakucao i na na\u0161a vrata.
\nI dok IT stru\u010dnjaci u velikim i maim firmama tra\u017ee bekap kopije, \u010diste servere i pi\u0161u uzbu\u0111ene mejlove provajderima, a njihovi direktori otvaraju nove \u017eiro ra\u010dune dok se stvari na ovaj ili onaj na\u010din izglade, zadatak PR slu\u017ebe je da pravilno proceni te\u017einu situacije i reaguje u skladu s procenom. A da bi se to desilo, potrebno je uraditi nekoliko stvari.
\nPrema Zakonu, svaka firma sa vi\u0161e od stotinu zaposlenih, du\u017ena je da izradi Akt o proceni rizika u za\u0161titi lica, imovine i poslovanja, me\u0111u kojima su i IT podaci jedan od segmenata. Ovaj akt izra\u0111uju stru\u010dnjaci nezavisne firme, i svako ko je bio u prilici da radi na njima, zna koliko je bitno da ti neko sa strane ka\u017ee da li je pametno imati server pored kompleta rezervnih klju\u010deva ili neobu\u010dene radnike koji slu\u017ebene kompjutere koriste za onlajn igranje igrica, ne shvataju\u0107i da su time \u0161irom otvorili vrata za sve tajne svoje kompanije. U ozbiljnim analizama jedna od preporuka je i stvaranje Kriznog tima, koji \u010dine \u010delnici firme, tehni\u010dki sekretari, IT stru\u010dnjaci i PR slu\u017eba. Pored obuke u re\u0161avanju kriznih konflikata, jedan od va\u017enih zadataka je i predupre\u0111ivanje mogu\u0107ih lo\u0161ih ishoda kroz ve\u017ebe. A me\u0111u njima je i hakerski ili sajber napad, spolja ili iznutra.
\nKako \u0107e kompanija reagovati u komunikaciji s korisnicima, najvi\u0161e zavisi od njene pripremljenosti, spremnosti da brzo popravi situaciju, ali i od broja i vrste korisnika i vrste napada.
\nU su\u0161tini, te\u017enina napada uslovljava i te\u017einu odgovora na situaciju, te se interni problemi, u kojima je, recimo, radnik pokupio virus ili malware, re\u0161avaju brzo i bez obave\u0161tavanja klijenata, onog trenutka kada se ustanovi da vitalni podaci nisu ugro\u017eeni. Me\u0111utim, ako je u pitanju te\u017ei napad, po\u010dev\u0161i od kra\u0111e podataka do ransomwarea, odgovor mora biti hitan i ta\u010dan i pre svega \u2013 javan.
\nZlatno pravilo svake krizne komunikacije je da mora\u0161 biti prvi na sceni jer onda odre\u0111uje\u0161 i scenu i glumce i scenario. Dakle, krizni tim mora da ima unapred spremljena scenarija vezana za takve doga\u0111aje i da odredi ko \u0107e u kojoj situaciji iza\u0107i sa saop\u0161tenjem pred medije. Predstavnik PR slu\u017ebe posla\u0107e saop\u0161tenje u slu\u010daju ransomwarea ili phishonga poslatog s njihovom la\u017enom adresom, ali ako se dese ozbiljne kra\u0111e ili \u010dak smrtni slu\u010dajevi, na scenu mora da stupa rukovodstvo.
\nNovosadska JKP Informatika u martu 2020. meseci blokirana je uz pomo\u0107 ransomwarea. Njihova PR sluba odmah je reagovala, saop\u0161tenjem prema svim medijima podjednako, da podaci korisnika ni na koji na\u010din nisu ugro\u017eeni, da sara\u0111uju s Odeljenjem za visokotehnolo\u0161ki kriminal i da \u0107e o svakom narednom potezu obave\u0161tavati korisnike, \u0161to su i u\u010dinili. Ovakvo pona\u0161anje ulilo je poverenje u firmu, novinarima su pru\u017eene sve informacije, \u010dime se spre\u010dilo \u0161pekulisanje i naga\u0111anje), a pra\u0107enje razvoja doga\u0111aja prema korisnicima pokazalo je po\u0161tovanje prema njima i opravdalo ugled firme koja kao javno preduze\u0107e, svakako ne bi propala, za razliku od privatnih firmi koje su od tog ishoda u mnogo ve\u0107em riziku. S druge strane, izlazak PR slu\u017ebe, a ne direktora pred mikrofon i kamere, posredno je zna\u010dio da nema mesta panici i da sve ostale slu\u017ebe rade uobi\u010dajenim tempom, ako ve\u0107 ne i na\u010dinom. Informatika se sna\u0161la otvaranjem rezervnih ra\u010duna na koje su stizale uplate, a nekoliko meseci kasnije sve je vra\u0107eno na staro, barem \u0161to se korisnika ti\u010de: ponovo je uspostavljen stari \u017eiro-ra\u010dun, \u0161to zna\u010di da je kriza razre\u0161ena.
\nPodaci specijalizovanih firmi za sajber sigurnost govore da je u vreme pandemije broj napada u\u0161estostru\u010den. Prelazak firmi na online poslovanje, rad od ku\u0107e i \u010desto neadekvatni uslovi i obuka radnika za za\u0161titu od sajber napada, otvorili su \u0161irom vrata onima koji te\u017ee da trguju otetim podacima. I, dok IT stru\u010dnjaci rade na za\u0161titi podataka, PR slu\u017eba mora biti spremna da reaguje u svakom trenutku, naro\u010dito ako firma barata osetljivim podacima. Posebno su na udaru javna preduze\u0107a, banke i druge finansijske institucije, ali tu\u017ena sudbina mo\u017ee zadesiti i manje firme, naro\u010dito ako posluju s inostranstvom.
\nBudi prvi i govori istinu \u2013 dve su mantre za svaku kriznu komunikaciju. Svako ubla\u017eavanje stanja ili izbegavanje istine, da budemo blagi, mo\u017ee dovesti do pogor\u0161anja krize jer su sve o\u010di uprte u kompaniju, pa istina mo\u017ee lako da ispliva. Ne treba zaboraviti ni to da su ljudi, iako obu\u010deni da o takvim stvarima ne govore javno, dru\u0161tvene mre\u017ee i dalje do\u017eivljavaju kao mesto za privatno \u0107askanje, \u0161to novinari odli\u010dno znaju i tu nalaze izvore za \u201ecurenje informacija\u201c. Zato su obuke u kriznim komunikacijama, i to obe strane \u2013 i PR slu\u017ebe, ali i zaposlenih, veoma va\u017ene, kako bi se smanjio rizik od sajber napada, ali i neodgovaru\u0107e reagovanje na njih. Jer, ko zna kakva nas IT nevolja sutra mo\u017ee zadesiti.
\nIvana Radoi\u010di\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kompanije u Srbiji dugo su verovale da se hakerski napadi na unutra\u0161nje sisteme doga\u0111aju nekom drugom. A onda je svet, i to onaj dipvebovski, zakucao i na na\u0161a vrata. I dok IT stru\u010dnjaci u velikim i maim firmama tra\u017ee bekap kopije, \u010diste servere i pi\u0161u uzbu\u0111ene mejlove provajderima, a njihovi direktori otvaraju nove \u017eiro ra\u010dune […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[87],"tags":[98],"class_list":["post-895","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blog","tag-pandemija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/895","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=895"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/895\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":952,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/895\/revisions\/952"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=895"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=895"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=895"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}