Neki veliki izumi po\u010deli su gre\u0161kom: \u0161kotski nau\u010dnik Aleksandar Fleming otkrio je panicilin kada je zaboravio u laboratoriji kulturu bakterija Staphilococcus aerus. Kada i je video posle dve nedelje, shvatio je da im je rast spre\u010dila gljivica Penicillium notatum. Bra\u0107a Kelog zaboravila su kukuruznu ka\u0161u i, kad su je, onako stvrdnutu, probali posle nekoliko dana, shvatili su da pred sobom imaju pravo blago: budu\u0107e kukuruzne pahuljice. I s vijagrom smo sli\u010dno pro\u0161li: ona je prvobitno bila namenjena le\u010denju angine pektoris i visokog pritiska, gde se nije sjajno pokazala, ali su dobri rezultati iza\u0161li metar ni\u017ee od srca. Vijagra se danas koristi i u medicinske svrhe, za prokrvljenost materice pri medicinski potpomognutoj oplodnji, samo da znate.
\nDanas se za tehnolo\u0161ki napredak obra\u0107amo onima sa zlom namerom: hakerima, \u010dija je inicijalna ideja da rasture, porobe i savladaju \u2013 program, sajt, firmu ili osobu, vrlo \u010desto dolaze u situaciju da promene \u0161e\u0161ir i stave se u \u201cslu\u017ebu reda i zakona\u201d, prenose\u0107i ste\u010deno znanje o rupama u sistemu onima koji bi te rupe trebalo da zatvore.
\nSve ovo mogu\u0107e je i zbog toga \u0161to je savremeno konzumersko dru\u0161tvo usmereno ka poliranju spolja\u0161njeg, ka vizuelnom i marketin\u0161ki dopadljivom, dok se su\u0161tina, ona hardverska, krpi usput. I male kompanije nau\u010dile su od velikih, Epla i Majkrosofta ,da je va\u017enije izgledati nego umeti. Tako smo postali svedoci i \u017ertve nebrojenih apdejta, zakrpa i raznih verzija re\u0161avanja bagova, i vi\u0161e se niko \u010dak ni ne buni kad mu stigne obave\u0161tenje za apdejt, uz samohvalu da su, eto, re\u0161ili jo\u0161 neki tehni\u010dki problem.
\nU takvoj situaciji, imaju\u0107i na umu da je zbog pandemije korona virusa, sve vi\u0161e ljudi poslato ku\u0107ama na rad na daljinu i onlajn, broj sajber napada \u0161estostruko je uve\u0107an u pro\u0161loj godini. Malware napadi pro\u0161le godine dostigli su neverovatnih 10,52 milijarde poku\u0161aja, ka\u017ee SonicWal Cyber Threat Report. Zahvaljuju\u0107i GDPR-u, koju je i Srbija potpisala, donev\u0161i Op\u0161tu uredbu o za\u0161titi podataka o li\u010dnosti, kompanije koje za poslovanje koriste li\u010dne podatke klijenata kona\u010dno su se trgle i shvatile da moraju da bolje za\u0161tite svoje servere od zlonamernih upada, izme\u0111u ostalog i zbog drakonskih kazni kojima podle\u017eu u zemljama Evropske unije. Ako ste mislili da je Srbija u tom pogledu ostala na nivou punjenih paprika, grdno se varate: gotovo da ne postoji me\u0111unarodna IT konferencija na kojoj ne u\u010destvuje neki na\u0161 stru\u010dnjak, i to ne samo kao ekspatrid, ve\u0107 pored njegovog imena zaista pi\u0161e Srbija. Ova pri\u010da zato dobija smisao, jer na\u0161a zemlja nije van matice tehnolo\u0161kog napretka, uprkos intenzivnim naporima onih koji odlu\u010duju u Srbiji da olak\u0161a njihov odlazak u neki jednostavniji svet.
\nStru\u010dnjaci ka\u017eu da smo trenutno na vrhuncu borbe izme\u0111u tehnolo\u0161kog napretka i poku\u0161aja da se anarhisti\u010dnim hakerskim napadima postignu odre\u0111eni ciljevi: od onih profanih, poput ransomwarea do onih koji sebe klasifikuju pod plemenite, kao \u0161to je napad na kompanije koje su u vrhu liste zaga\u0111iva\u010da ili koriste decu kao radnu snagu. Dana\u0161nji metodi za\u0161tite zna\u010dajno su napredovali u odnosu na period od pre samo nekoliko godina: svakom prose\u010dnom korisniku pametnog telefona potpuno je normalno da svoj telefon otklju\u010dava otiskom prsta, a ovu tehnologiju \u201cpokupila je\u201d i autoindustrija, pa novi automobili po palcu prepoznaju svog vlasnika. Kamere koje prepoznaju lice na osnovu nekoliko glavnih ta\u010daka svedo\u010de da \u0107emo uskoro svi biti predmet promatranja Velikog Brata, i to dobrovoljno, da bismo se za\u0161titili. Sve ove inovacije rezultat su hakerskog rada \u2013 neke od njih direktan su proizvod njihove delatnosti, dok su druge sekjuriti re\u0161enja koja su osmi\u0161ljena nakon nekog od njihovih napada. Tehnolo\u0161ki svet danas, vi\u0161e nego ikad, \u017eivi u stalnoj kriznoj situaciji, i sve je te\u017ee prepoznati ko je tu kriv, a ko je prav. Ponekad se hakerski napad iskoristi za kreiranje novog sistema za\u0161tite ili dovede do mini tehnolo\u0161ke revolucije, jo\u0161 se \u010de\u0161\u0107e izumi, u osnovi altruisti\u010dki, koriste za neovla\u0161\u0107enu kontrolu ili preuzimanje podataka.
\nSajber kriminalci ne samo da pronalaze na\u010dine da prona\u0111u sigurnosne rupe i prolaze, oni poseduju sofisticirane ve\u0161tine i sposobni su da de\u0161ifruju neke od najnaprednijih svetskih sistema. Njihovi koncepti kodiranja su svetlosnim godinama ispred prose\u010dnog kodera i podstaknuti su kriminalnom dobiti. Najbolji na\u010din da nadmudrite hakera jeste da im se pridru\u017eite ili barem poku\u0161ate da razmi\u0161ljate kao jedan od njih. I eti\u010dki hakeri znaju kako da prona\u0111u i iskoriste ranjivosti i slabosti u razli\u010ditim sistemima – ba\u0161 poput zlonamernog hakera. U stvari, i jedan i drugi koriste iste ve\u0161tine, me\u0111utim, eti\u010dki haker koristi te ve\u0161tine na legitiman, zakonit na\u010din, kako bi poku\u0161ao da prona\u0111e ranjivosti i ispravi ih pre nego \u0161to ih se dokopaju lo\u0161i momci.
\nIvana Radoi\u010di\u0107
\nOKVIR
\nKako pri\u010dati o stvarima o kojima se \u0107uti
\n\u010citav savremeni svet danas se seli na \u201coblak\u201d, \u017eive\u0107i u iluziji da o njihovim podacima i za\u0161titi savr\u0161eno brine neko drugi, sve dok \u2013 ne nestane struje. A pored struje, nestaje i stru\u010dnjaka. Oni koji se bave sajber sekjuritijem u stalnom su stresu, poku\u0161avaju\u0107i da ostanu ukorak s napretkom tehnologije, i sve je te\u017ee ispratiti \u0161ta se de\u0161ava \u010dak i u sopstvenoj tehnolo\u0161koj ni\u0161i, a kamoli globalno. Sve je dodatno zakomplikovano pandemijom koja nas je o\u0161tetila na mnoge na\u010dine, a nekima i zauvek oduzela re\u010d. A kad smo kod re\u010di, poseban problem je osve\u0161\u0107ivanje javnosti na prisustvo sajber pretnji. Novinari, PR konsultanti nemaju dovoljno znanja iz ove oblasti, a sve je dodatno pogor\u0161ano \u010dinjenicom da treba da komuniciraju s javno\u0161\u0107u o stvarima koje za firmu koju predstavljaju ili o njoj pi\u0161u, predstavljaju ozbiljan sigurnosni rizik. Kako pri\u010dati o stvarima o kojima se \u0107uti, kako dobiti \u0161ti\u0107ene informacije, kako upozoriti ostale a da ne otkrije\u0161 ko je \u017ertva napada i kako ostati u toku sa de\u0161avanjima \u2013 novi su zadaci konsultanata i medija.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Neki veliki izumi po\u010deli su gre\u0161kom: \u0161kotski nau\u010dnik Aleksandar Fleming otkrio je panicilin kada je zaboravio u laboratoriji kulturu bakterija Staphilococcus aerus. Kada i je video posle dve nedelje, shvatio je da im je rast spre\u010dila gljivica Penicillium notatum. Bra\u0107a Kelog zaboravila su kukuruznu ka\u0161u i, kad su je, onako stvrdnutu, probali posle nekoliko dana, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":598,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[87],"tags":[64,62,68,66],"class_list":["post-893","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog","tag-hakeri-destrukcija","tag-hakeri-licnost","tag-hakeri-white-hats","tag-kreativna-destrukcija-hakeri"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/893","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=893"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/893\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":953,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/893\/revisions\/953"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/598"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=893"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=893"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=893"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}