Gra\u0111ani vra\u0107aju kontrolu nad svojim podacima<\/p>\n

U Evropskoj uniji je, u maju 2018. godine, na snagu stupila Op\u0161ta uredba o za\u0161titi podataka koja je podatke o li\u010dnosti stavila pod za\u0161titu bez presedana.<\/p>\n

Srbija se potrudila da, makar u pravnom smislu, ispravi ove promene i tako poku\u0161a da uhvati korak s promenama koje je u poslovne i privatne odnose donela globalizacija kao posledica digitalizacije u internet eri. Zakon o za\u0161titi podataka o li\u010dnosti u Srbiji je usvojen u novembru 2018, s odlo\u017eenom primenom od devet meseci, \u0161to zna\u010di da \u0107e po\u010deti da se primenjuje u avgustu ove godine. Tako je dr\u017eavnim strukturama, firmama i pojedincima ostavljeno dovoljno vremena da svoje poslovanje, ali i neke privatne stvari usklade s odredbama novog zakona. Prema analizi OEBS-a i \u0160er fondacije, tekst novog zakona u najve\u0107oj meri predstavlja adaptirani prevod GDPR-a (General Data Protection Regulation), kao i tzv. Policijske direktive koja ure\u0111uje na\u010din na koji nadle\u017eni organi mogu da obra\u0111uju podatke o li\u010dnosti, kao i kad su u pitanju krivi\u010dni postupci i pretnje nacionalnoj bezbednosti. Stoga se mo\u017ee smatrati da su na\u010dela GDPR-a i Policijske direktive uvedena na doma\u0107i teren, ka\u017eu u \u0160er fondaciji.<\/p>\n

Kada je u pitanju kr\u0161enje za\u0161tite podataka o li\u010dnosti, ovaj zakon ure\u0111uje i pitanje \u0161ta se sve mo\u017ee smatrati za\u0161ti\u0107enim podatkom. Prema ovim odredbama, za\u0161ti\u0107eni su svi podaci u li\u010dnim dokumentima, ali nisu oni koje dajete dobrovoljno i uz pristanak, a koriste se u statisti\u010dke svrhe, bez objavljivanja va\u0161ih podataka. Ako do prekr\u0161aja ipak do\u0111e, kazne nisu visokee kao one evropske. Tako \u0107e rukovaoci u prekr\u0161ajnom postupku rizikovati kazne od najvi\u0161e 2.000.000 dinara po pojedina\u010dnom prekr\u0161aju, dok je najmanja zapre\u0107ena nov\u010dana kazna za prekr\u0161aje iz ove oblasti 50.000 dinara.<\/p>\n

Osnovni cilj novih pravila jeste da se gra\u0111anima omogu\u0107i da povrate kontrolu nad svojim podacima. Propisani su novi uslovi za pristanak na obradu podataka, te vi\u0161e ne\u0107e biti mogu\u0107e davati blanko saglasnost, niti \u0107e se prihvatanje komplikovanih i prose\u010dnom korisniku nerazumljivih politika privatnosti smatrati validnim pristankom, ka\u017ee Tiodor Jovovi\u0107, sertifikovani stru\u010dnjak za sigurnost informacionih sistema (CISSP).<\/p>\n

Kako dodaje, rukovalac i obra\u0111iva\u010d podataka su, prema novoj zakonskoj regulativi, u obavezi da opravdaju svrhu prikupljanja i obrade podataka, tako da. na primer, vi\u0161e ne\u0107e biti opravdano prikupljanje podataka o veroispovesti prilikom otvaranja ra\u010duna u banci.<\/p>\n

Iako se, kada se govori o zloupotrebi podataka, najvi\u0161e spominju dru\u0161tvene mre\u017ee, kompanije koriste sve ostale podatke koje gra\u0111ani, \u010desto bez svesti o tome \u0161ta rade, dele sa zainteresovanim stranama \u0161to posledi\u010dno dovodi do kontra efekta – umesto da va\u0161 boravak na internetu bude optimizovan i usredsre\u0111en na va\u0161e potrebe, osim negativnog uticaja na privatnost podataka \u0107ete svakako biti i predmet marketin\u0161kih i prodajnih kampanja koje, ne samo da vas ne interesuju, ve\u0107 i oduzimaju va\u0161e vreme i rezultuju sporijim pretra\u017eivanjem interneta.<\/p>\n

A kada do\u0111e do zloupotrebe podataka, ona je naj\u010de\u0161\u0107e \u2013 u marketin\u0161ke svrhe, tvrdi ovaj stru\u010dnjak.<\/p>\n

Naj\u010de\u0161\u0107i vid zloupotrebe podataka je permanentno zasipanje reklamama i sadr\u017eajima koje korisnik nije zahtevao, me\u0111utim, takav vid zloupotrebe nema naro\u010dit uticaj na bezbednost i privatnost. Va\u017eno je napomenuti i da je vidan trend porasta zloupotreba li\u010dnih medicinskih podataka, i da \u0107e u narednom periodu biti potrebno preduzeti adekvatne mere u svrhu podizanja mera bezbednosti i za\u0161tite li\u010dnih podataka, isti\u010de Jovovi\u0107.<\/p>\n

U ovom trenutku, dodaje, postoje dve adrese kojima se korisnik mo\u017ee obratiti u cilju re\u0161avanja problema: Poverenik za informacije od javnog zna\u010daja, koji mo\u017ee izdati nalog za postupanje, i Sektor za visokotehnolo\u0161ki kriminal MUP-a Republike Srbije.<\/p>\n

Ipak, Poverenik bi trebao da je poslednja stanica u liniji za\u0161tite li\u010dnih podataka – izuzetno je va\u017eno podizati svest, kako korisnika, tako i obra\u0111iva\u010da podataka o potrebi za\u0161tite li\u010dnih podataka. Preduzimanje mera na za\u0161titi kao posledica zakonske obaveze je reaktivna mera, dok bi podizanjem svesti postigli mnogo na polju prevencije. U svakom slu\u010daju, nije realno o\u010dekivati da \u0107e se preko no\u0107i posti\u0107i drasti\u010dan napredak na polju za\u0161tite li\u010dnih podataka, ali moramo konstantno raditi na unapre\u0111ivanju za\u0161tite i odr\u017eavati kontinualan tok takvog procesa, poru\u010dio je Tiodor Jovovi\u0107.<\/p>\n

\n
1. Prvo opravdanje, posle deljenje podataka<\/li>\n<\/ol>\n

   Kako isti\u010de Jovovi\u0107, nije realno o\u010dekivati da svaki gra\u0111anin poznaje odredbe svih zakona koje dr\u017eava propisuje, te je neophodno raditi na unapre\u0111ivanju znanja i svesti obra\u0111iva\u010da podataka. Pre svega, svesti o tome da se svaki podatak koji se u nekom trenutku na\u0111e na netu, mo\u017ee zloupotrebiti.<\/p>\n

   Postoje\u0107im regulativama definisana je odgovornost obra\u0111iva\u010da podataka u pogledu procesa prikupljanja i obrade podataka. Kao najjednostavniji model pona\u0161anja korisnika mo\u017eemo uzeti \u201cdeny all\u201d model – ne prihvatam bilo kakvo davanje li\u010dnih podataka pre nego mi se opravda svrha prikupljanja i obrade, \u0161to je u potpunosti u skladu sa pozitivnim zakonskim regulativama, kako doma\u0107im, tako i me\u0111unarodnim.<\/p>\n

    <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

   Gra\u0111ani vra\u0107aju kontrolu nad svojim podacima U Evropskoj uniji je, u maju 2018. godine, na snagu stupila Op\u0161ta uredba o za\u0161titi podataka koja je podatke o li\u010dnosti stavila pod za\u0161titu bez presedana. Srbija se potrudila da, makar u pravnom smislu, ispravi ove promene i tako poku\u0161a da uhvati korak s promenama koje je u poslovne […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":757,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[87],"tags":[54,58,60,56],"class_list":["post-888","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog","tag-podaci-kontrola","tag-podaci-poverenik-za-zastitu-podataka","tag-regulativa-internet-podaci","tag-tiodor-jovanovic"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/888","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=888"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/888\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":942,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/888\/revisions\/942"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/757"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=888"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=888"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=888"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}