Svaka istorija knji\u017eevnosti po\u010dinje podelom knji\u017eevnosti na rodove i vrste, koja ka\u017ee da je najstariji knji\u017eevni rod lirika, a me\u0111u lirikom najbrojnije su ljubavne pesme. Iz perspektive 21.veka i njegove emocionalne skepse, ljubav je i dalje najzastupljenija (samim tim i najva\u017enija) tema svih umetnosti, uprkos stalnim isku\u0161enjima i preprekama za njeno ostvarenje. Savremeno doba u centar pa\u017enje stavlja \u010doveka i njegovu usamljenost, koja se u poslednjih sto godina samo produbljuje. Ali, vratimo se na ljubav. Ko to tamo peva (stvara) o ljubavi?<\/p>\n

Bez ve\u0107eg zagledanja u brojeve, umetnost je, otkad je sveta i veka, mahom mu\u0161ko zanimanje, mu\u0161ka oblast u kojoj se \u017eene sporadi\u010dno pojavljuju. Za umetnost je potreban vi\u0161ak slobodnog vremena i obrazovanje, koje nekada nije bilo dostupno ve\u0107ini \u017eena, \u010dak ne ni svim plemkinjama. Tako\u0111e, tradicionalna podela uloga u porodici nije im davala prostora za bavljenje istom \u2013 \u017eene su uglavnom neidentifikovani narodni peva\u010di lirskih pesama. Tu se izlilo kolektivno \u017eensko bi\u0107e i njegov \u017eivot u patrijarhalnoj zajednici. Dobar ili lo\u0161 \u017eivot, ali pre svega zavisan od tu\u0111e volje (\u201ene daj , majko, mene za nedraga\u201c , npr). Ljubavne pesme imaju \u0161irok raspon ose\u0107ajnosti, i \u010desto prikazuju razigranu stranu ljubavi izme\u0111u mladi\u0107a i devojke. Umetni\u010dka poezija, mahom mu\u0161kom rukom pisana, sva je u odu\u0161evljenju \u017eenskom lepotom, a onda i dobrotom, plemenito\u0161\u0107u. \u010cini se da su te dve kategorije podjednako bitne mu\u0161karcima, da je najpo\u017eeljniji sklad izme\u0111u ta dva.<\/p>\n

Ako bismo ovla\u0161 pro\u0161li kroz razli\u010dite razbacane primere, videli bismo da mu\u0161karci po\u0161tuju hrabre i mudre \u017eene (dobrota, plemenitost), kao i njihovu ne\u017enost. S najve\u0107im po\u0161tovanjem opevane su visokomoralna i tragi\u010dna Majka Jugovi\u0107a, knjeginja Milica, Koviljka \u2013 jetrvica adamsko koleno, Kosovka devojka, majka Jevrosima. Srpska knji\u017eevnost obiluje divnim \u017eenskim likovima koje su opisali mu\u0161karci, tj. njihova ljubav prema \u017eenama \u2013 lik majke kod Laze Lazarevi\u0107a; strasne,hrabre i prkosne \u017eene kod Andri\u0107a; neobi\u010dne, prefinjene \u017eene kod Crnjanskog; \u017eene koje pate i strepe od mu\u0161ke volje kod Stankovi\u0107a\u2026 Moglo bi se nabrajati dugo, a svetski pisci potvr\u0111uju mu\u0161ki ukus srpskih pisaca \u2013 Tolstoj opisuje \u0161irok spektar \u017eena iz visokog dru\u0161tva, \u017eene Dostojevskog su ne\u017ene, strasne i po\u017ertvovane, ali i uznemiruju\u0107e lepote. \u0160ekspir ima neverovatan broj raznovrsnih izuzetnih \u017eenskih likova.<\/p>\n

Iako govore\u0107i pre svega u svoje ime, svako iz svog vremena \u2013 kroz umetnost mu\u0161karci komuniciraju sa svetom oko sebe, \u0161alju\u0107i mu poruke o svojim ose\u0107anjima i do\u017eivljaju tog sveta. Naro\u010dito se intenzivno obra\u0107aju \u017eenama, a umetnost je dobar provodnik. Likovna umetnost \u010desto obra\u0111uje motiv \u017eene, kroz zadivljenost njenom lepotom i krhko\u0161\u0107u \u2013 od anti\u010dkih uzora Afrodite, lepe Jelene, preko Eve, Majke Bo\u017eije, Marije Magdalene, pa do Marijane na barikadama kod Delakroa, Tahi\u0107anki Gogena\u2026Muzika se \u010dini dosta apstraktnom da bi govorila o mu\u0161ko-\u017eenskom odnosu, ali tu su razli\u010dite kompozicije poput Betovenove \u201eZa Elizu\u201c, razli\u010dite \u0160openove etide, nokturna imaju temu ljubavi, \u0160ubertove serenade, da ne pominjemo brojne opere i balete koji tematizuju velike ljubavne pri\u010de (Samson i Dalila, Romeo i Julija,Karmen, Travijata, Porgi i Bes\u2026). Popularna muzika 20.veka, od ranog d\u017eeza, svinga, preko tvista i svih podvrsta popa i roka do danas popularnog hip hopa, soula \u2013 sve pri\u010da samo jednu pri\u010du, o mu\u0161ko-\u017eenskim odnosima.<\/p>\n

Posle svega nabrojanog, moramo se zapitati gde su ti mu\u0161karci koji kroz umetnost \u017eenama \u0161alju poruke o svojoj ljubavi, o odu\u0161evljenju njima? Za\u0161to ni\u0161ta nije postalo lak\u0161e u mu\u0161ko-\u017eenskim odnosima nakon katarzi\u010dnog umetni\u010dkog uobli\u010davanja ose\u0107anja? Pretpostavi\u0107u da smo robovi predrasuda i zadatih matrica po kojima se pona\u0161amo vekovima i nije lako promeniti, ogoleti se . Mu\u0161karci nose maske snage kojima prikrivaju svoju ne\u017enu stranu pred drugim mu\u0161karcima, i to je razumljivo. Pojedini se i zaboravljaju u tome i zadr\u017eavaju ih i onda kada nisu potrebne, misle\u0107i da \u0107e tako ostaviti utisak da dr\u017ee sve pod kontrolom, a sve se pretvara u patologiju kada se svest o svojoj nemo\u0107i prikriva tom istom maskom. Te\u0161ko je priznati sebi sopstvenu ograni\u010denost u bilo kojem segmentu, i \u017eenama i mu\u0161karcima, kamoli to drugima priznati. Pravila \u017eivota su surova, najja\u010di samo opstaju, ali moramo osvestiti u \u010demu se krije snaga \u2013 da li u demonstraciji sile ili u poznavanju sebe?<\/p>\n

Ako sokratovski upoznamo sami sebe, majeuti\u010dkom ve\u0161tinom izvu\u010demo na svetlost dana svoje dobro i zlo, onda imamo \u0161anse da napredujemo na civilizacijskoj lestvici. Rad na sebi i poznavanju sebe, svoje porodice, nacije, preko je potreban svakom pojedincu. Tek tada se mo\u017ee do\u0107i do pune slobode li\u010dnosti, do kvalitativne promene koja je nu\u017ena, ina\u010de se ostaje zakucan na istom nivou igrice \u017eivota. Slobodna li\u010dnost podrazumeva li\u010dnost slobodnu od predrasuda, strahova, neznanja \u2013 sami sebi dajemo unutra\u0161nju slobodu, ne mo\u017ee nam je niko drugi stvoriti. Tek slobodna li\u010dnost mo\u017ee slobodno pristupiti drugome bez straha i ograni\u010denja, mo\u017ee slobodno izraziti ne\u017enost i ljubav, po\u0161tovanje.<\/p>\n

Postoji puno divnih mu\u0161karaca oko nas, spremnih na predavanje i po\u017ertvovanost, i isto toliko mu\u0161karaca koji imaju potencijal da to budu, ali iz nekog razloga nisu, i ne treba osu\u0111ivati zbog toga ve\u0107 razumeti i pomo\u0107i, ako mo\u017ee. Isto je i sa \u017eenama. Potrebna je organizovana akcija kroz razli\u010dite medije koja \u0107e podsetiti da nismo dva udaljena pola, niti planete, potrebni smo jedni drugima jer je svako u ne\u010demu bolji ili lo\u0161iji, ali da zajedno dajemo novu vrednost, i da zbog te vrednosti moramo raditi na me\u0111usobnom uva\u017eavanju razli\u010ditosti. Po\u0161tujmo jedni druge, i tada \u0107e svi mu\u0161karci i \u017eene postati pravi jedni drugima, u tome je spas.<\/p>\n

 <\/p>\n

U Beogradu, 9.2.2021.<\/p>\n

Mirjana \u0160trbac<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Svaka istorija knji\u017eevnosti po\u010dinje podelom knji\u017eevnosti na rodove i vrste, koja ka\u017ee da je najstariji knji\u017eevni rod lirika, a me\u0111u lirikom najbrojnije su ljubavne pesme. Iz perspektive 21.veka i njegove emocionalne skepse, ljubav je i dalje najzastupljenija (samim tim i najva\u017enija) tema svih umetnosti, uprkos stalnim isku\u0161enjima i preprekama za njeno ostvarenje. Savremeno doba u […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":835,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[87],"tags":[],"class_list":["post-833","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/833","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=833"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/833\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":834,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/833\/revisions\/834"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/835"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=833"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=833"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/securityacademy.rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=833"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}